27.3 C
Travnik
Ponedjeljak, 17 lipnja, 2024
NaslovnicaBiHBiH u martu počinje pregovore o članstvu EU?

BiH u martu počinje pregovore o članstvu EU?

BANJALUKA, SARAJEVO – BiH bi u martu mogla dobiti zeleno svjetlo za početak pregovora o pristupanju EU.

Naime, BiH je prošle sedmice na nivou Savjeta ministara BiH u tišini i bez puno buke usvojila principe za model programa integrisanja BiH u EU.

Bez programa integrisanja praktično je nemoguće voditi pregovore o pristupanju, a do usvajanja ovog dokumenta proteklih godina nije došlo jer se Republika Srpska i nivo BiH nisu mogli usaglasiti o nadležnostima svih nivoa vlasti.

Nekoliko godina trajali su pregovori o Mehanizmu koordinacije između BiH i entiteta i nižih nivoa vlasti, koji je tek preduslov za program integrisanja. Ako se pokaže da su nivoi vlasti sada spremni da ovaj dokument konačno i usvoje, to bi moglo značiti da su možda dobili neformalni signal iz Brisela da je zeleno svjetlo za početak pregovora blizu.

I u Direkciji za evropske integracije BiH su za “Nezavisne” praktično potvrdili da bez ovog programa nema početka pregovora BiH i EU.

“To je alat koji institucijama u BiH treba da pomogne da brže i usklađeno na svim nivoima u BiH ispunjavaju obaveze u procesu pristupanja u EU, a bez njega teško je i zamisliti uspješno vođenje pregovora o članstvu u EU”, kažu oni. Istovremeno, kako ističu, ovaj program će dati javnosti dobar alat za praćenje dinamike rada institucija na svim nivoima vlasti na ispunjavanju obaveza na evropskom putu.

Takođe, indirektno su potvrdili da su glavni politički faktori konačno pokazali ozbiljnost i počeli ozbiljno raditi na stvaranju preduslova za uspješan početak pregovora.

“Zahvaljujući angažmanu Kolegijuma za evropske integracije, u kojem sjede šefovi izvršne vlasti sa svih nivoa u BiH, i Komisije za evropske integracije koja je tijelo na tehničkom nivou, na finalizaciji izrade ovog dokumenta preostale tri od 36 radnih grupa za evropske integracije rade užurbano”, kažu za “Nezavisne” iz DEI-ja.

Pojasnili su da je na zadnjem sastanku Kolegijuma za evropske integracije, koji je održan početkom prošle sedmice, utvrđen model, čime su, kako su objasnili, stvorene pretpostavke da nakon što radne grupe završe posao, ovaj dokument bude upućen u dalje procedure ostalim tijelima Mehanizma koordinacije.

Nakon toga, kako je naglašeno, slijede konsultacije s Evropskom komisijom, te usvajanje, a u skladu s ranije utvrđenom metodologijom izrade ovog dokumenta.

Ono što se u javnosti predstavlja kao “datum početka pregovora” vjerovatno bi mogao biti datum održavanja prve međuvladine konferencije između EU i BiH, na kojoj bi trebalo da budu dogovorene osnove za pregovarački okvir.

Naime, sama činjenica da je odobren početak pregovora ni na koji način ne znači da pregovori počinju sutra, jer Evropska komisija mora pripremiti pregovarački okvir, koji onda, opet, moraju jednoglasno odobriti sve zemlje članice.

S obzirom na to da još ima nekoliko skeptičnih zemalja u vezi s početkom pregovora, kompromis bi moglo predstavljati davanje saglasnosti i datuma za prvu međuvladinu konferenciju, jer formalno pregovori ni u najboljem slučaju ne mogu početi u roku od godinu dana, što ostavlja vremena za rad na reformama.

Osim toga, promijenjena metodologija pristupanja, usvojena na inicijativu Francuske, predviđa ne samo grupisanje poglavlja u klastere, nego i vraćanje zemlje kandidata unazad ako dođe do nazatka, što ponovo “strožim” zemljama ostavlja prostor za pritisak.

BiH, kao zemlja zapadnog Balkana, ima poseban odnos s EU kroz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji predviđa posebne olakšane procedure, tako da se proces BiH donekle razlikuje od procesa koji imaju Ukrajina, Gruzija i Moldavija, koje nisu obuhvaćene takvim tipom sporazuma s EU.

Cilj SSP-a je da promoviše regionalnu stabilnost i pomirenje i da zemlja dobije razne vidove pomoći EU da te ciljeve lakše ostvari.

Uprkos tome što je BiH Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju dobila 2008. godine, on je stupio na snagu 2015, a BiH još krši značajan broj preuzetih obaveza, iako je koristila benefite koje joj je SSP pružao, kao što su evropski fondovi, posebni projekti, grantovi, olakšani pristup zajedničkom tržištu EU i brojne druge privilegije, zbog čega štetu trpe privreda i građani, koji i dalje ne mogu uživati pune benefite koje im SSP nudi.

Izvor: Nezavisne

spot_img