DOBOJ – Očevi su zaslužni što njihovi sinovi, sada članovi dobojskog Udruženja penzionera, znaju da igraju šah i što na ovu igru troše većinu svog slobodnog vremena, saznali smo na šahovskom turniru koji je po deveti put organizovan za najstarije Dobojlije.
“Učio me otac kada sam imao sedam godina. Otac donio šah iz Kaknja, radio je tamo i naučio me igrati. Više volim bijele figure jer daju prednost poteza, potez više i diktiraju otvaranje, sve varijante… Imam bogato iskustvo u šahu, takmičim se u Udruženju penzionera svake godine, a inače sam član Šahovskog kluba. Bio sam dva puta na republičkom takmičenju penzionera”, kazao je Nikica Miličić.
“Pokojni otac je znao igrati šah, onako čisto, nije išao na neka takmičenja u to vrijeme, ali kada smo mi djeca naučili, odigrali bismo s njim poneku partiju. Mene je učio moj komšija, koji je tada bio nastavnik u osnovnoj školi, a ja sam tada bio sedmi razred”, prisjetio se Dragan Kopanja.
“Otac je znao pomjerati figure, ali slabo, nije on imao vremena za to, govorio je: ‘Djeco, hajdemo šta uraditi, pusti šah, pusti igru’… Ja sam počeo od malih nogu sa ujacima, sa stricem, koji su, sada kada se sjetim, vrlo malo toga znali, ali gledajući puno figura, meni kao djetetu je došlo da nešto naučim, nisam uopšte znao ništa i od tada je krenulo. Zavolio sam ga malo više u JNA”, ispričao je Radenko Đuričić.
Prve poteze Ljubomir Starčević naučio je, kaže, kao srednjoškolac na žurci, a na penzionersko takmičenje je došao kako bi provjerio nivo svog šahovskog umijeća.
“Uglavnom igram sa ujakom moje supruge i imam jednog komšiju. Ja ga zovem, on dođe i onda izgubi po dvije, tri partije, pa ga nema dva, tri mjeseca, onda mu ja pustim koju partiju da bi on opet došao da igramo (smijeh), Kažu da puno galamim kada gubim, ali ja se na sebe ljutim, ne ljutim se na protivnika”, iskren je Starčević.
Osim za prestiž, šahisti među penzionerima takmičili su se za novčane nagrade, ali i za odlazak na republičko nadmetanje, koje će biti održano u Tesliću.
“Nagradni fond turnira je ove godine nešto veći, nešto jači, s obzirom na to da ga nismo nekoliko godina povećavali. Znači, tu je deset novčanih nagrada i tri pehara za trojicu prvoplasiranih. Nagradni fond nije tako loš, ali poenta ove aktivnosti nije samo takmičenje, nisu samo nagrade, poslije turnira mi obično organizujemo zakusku, jedno druženje. Prva novčana nagrada je 150 KM, druga je 120 KM, a treća 100 KM, dok su ostale po 30 KM. Imamo i nagradu za najstarijeg učesnika”, izjavio je Rajko Gligorić, predsjednik Udruženja penzionera Doboj.
Izvor: nezavisne
