27.3 C
Travnik
Ponedjeljak, 17 lipnja, 2024
NaslovnicaTehnologijaNa internetu kritičko mišljenje nije dovoljno, moramo naučiti i kritičko ignorisanje

Na internetu kritičko mišljenje nije dovoljno, moramo naučiti i kritičko ignorisanje

Uspješno korištenje interneta zahtijeva nove kompetencije koje bi trebalo da se uče u školi.

Internet je informativni raj i pakao u isto vreme. Neograničeno bogatstvo visokokvalitetnih informacija dostupno nam je na dohvat ruke, ali zatrpano neprekidnom bujicom niskokvalitetnih, ometajućih, lažnih i manipulativnih sadržaja. Kako da uz kritičko mišljenje razvijemo „kritičko ignorisanje“ takvih informacija.

Na internetu kritičko mišljenje nije dovoljno, moramo naučiti i kritičko ignorisanje

Platforme koje kontrolišu pretragu su začete u grehu. Njihov poslovni model prodaje naš najdragoceniji i ograničeni kognitivni resurs: pažnju.

Ove platforme rade prekovremeno da bi nam privukle pažnju prenoseći informacije koje podstiču radoznalost, bes ili ljutnju. Što više naše očne jabučice ostaju zalepljene za ekran, to više oglasa mogu da nam prikažu, i povećaju profit svojim akcionarima.

Stoga nije iznenađujuće što sve ovo utiče na našu kolektivnu pažnju. Analiza iz 2019. godine Tviter heštegova, Gugl upita ili komentara na Reditu otkrila je da je tokom protekle decenije brzina kojom popularnost stavki raste i opada ubrzana.

U 2013. godini, na primer, hešteg na Tviteru je bio popularan u proseku 17,5 sati, dok je 2016. njegova popularnost izbledela posle 11,9 sati. Više konkurencije dovodi do kraćih intervala kolektivne pažnje, što dovodi do sve žešće konkurencije za našu pažnju – do začaranog kruga.

Da bismo povratili kontrolu, potrebne su nam kognitivne strategije koje nam pomažu da povratimo barem malo autonomije i štite nas od ekscesa, zamki i informacionih poremećaja današnje ekonomije pažnje.

Kritičko razmišljanje nije dovoljno

Kako udžbenici navode najbolja kognitivna strategija je kritičko mišljenje, intelektualno disciplinovan, samovođen i naporan proces koji pomaže u identifikaciji validnih informacija. U školi se učenici uče da pažljivo čitaju i analiziraju informacije. Ovako opremljeni, mogu da procene tvrdnje i argumente koje vide, čuju ili pročitaju. Tu se nema šta prigovoriti, sposobnost kritičkog mišljenja je izuzetno važna.

Plivamo u moru informacija koje su, u najboljem slučaju, ometajuće, a u najgorem, obmanjujuće i štetne

Ali da li je to dovoljno u svetu preobilja informacija i šikljajućih izvora dezinformacija? Odgovor je „Ne“, iz najmanje dva razloga.

Prvo, digitalni svet sadrži više informacija nego sve svetske biblioteke zajedno. Veliki deo dolazi iz neproverenih izvora i nedostaju pouzdani pokazatelji verodostojnosti. Kritičko promišljanje svih informacija i izvora na koje naiđemo bi nas potpuno paralisalo, jer nikada ne bismo imali vremena da zapravo pročitamo vredne informacije koje pažljivo identifikujemo.

Drugo, ulaganje kritičkog mišljenja u izvore koje je trebalo zanemariti znači da su trgovci pažnje i zlonamerni akteri dobili ono što su želeli – našu pažnju.

Kritičko ignorisanje kako bi upravljanje informacijama bilo izvodljivo

Dakle, koje alate imamo na raspolaganju osim kritičkog razmišljanja? Grupa profesora sa Instituta Maks Plank, Univerziteta Stanford i Bristol, tvrde da koliko nam je potrebno kritičko razmišljanje, toliko nam je potrebno i kritičko ignorisanje.

Kritično ignorisanje je mogućnost izbora šta da ignorišete i gde da uložite svoje ograničene kapacitete pažnje. Kritičko ignorisanje je više od jednostavnog ne obraćanja pažnje – radi se o uvežbavanju svesnih i zdravih navika u uslovima prevelike količine informacija.

Autori smatraju da je to jedna od osnovnih kompetencija za sve ljude u digitalnoj eri. Bez toga, utopićemo se u moru informacija koje su, u najboljem slučaju, ometajuće, a u najgorem, obmanjujuće i štetne.

Alati za kritičko ignorisanje

Autori savetuju tri glavne strategije za kritičko ignorisanje. Svaka od njih reaguje na različitu vrstu štetnih informacija.

U digitalnom svetu, nam se nudi alat koji ima za cilj da nas podstakne da sami budemo „arhitekate svojih izbora“ tako što ćemo prilagoditi informaciono okruženje na način koji nam najbolje odgovara i koji ograničava nametanje sadržaja. Možemo, na primer, da uklonimo ometajuća obaveštenja. Možemo da postavimo vremenski okvir u kome primamo poruke i tako obezbedimo sebi prostor za rad ili druženje. Ovaj vid strategije nam takođe pomaže da preuzmemo kontrolu nad našim digitalnim podrazumevanim podešavanjima, na primer, ograničavanjem upotrebe naših ličnih podataka u svrhe ciljanog oglašavanja.

Lateralno (bočno) čitanje je strategija koja omogućava ljudima da oponašaju kako profesionaci koji proveravaju istinitost podataka utvrđuju kredibilitet onlajn informacija. To podrazumeva da otvorite novu karticu i potražite informaciju o organizaciji ili pojedincu koji stoji iza sajta pre nego što zaronite u njegov sadržaj. Tek nakon provere na mreži, vešti pretraživači procenjuju da li je tekst vredan pažnje.

Dakle, pre nego što počnemo kritički da promišljamo sadržaj, prvi korak je da ignorišemo privlačnost sajta i pre svega proverimo šta drugi kažu o njegovim navodnim činjeničnim dokazima. Tako nam ovo bočno čitanje pomaže da pomoću interneta, proverimo internet.

Većina studenata ne uspeva u ovom zadatku. Dosadašnja istraživanja pokazuju da, kada odlučuju da li treba verovati izvoru, studenti (ali i univerzitetski profesori) rade ono čemu su ih godine školovanja naučile – pažljivo čitaju. Trgovci pažnjom kao i trgovci dezinformacijama su oduševljeni.

Bočno čitanje pomaže da pomoću interneta, proverimo interne

Na mreži, izgled može da vara. Osim ako neko nema opsežno pozadinsko znanje, često je veoma teško shvatiti da sajt, ispunjen navodnim ozbiljnim istraživanjima, plasira neistine o klimatskim promenama ili vakcinaciji ili bilo kojoj od obilja istorijskih tema, kao što je Holokaust. Umesto da se zapetljaju u izveštaje sajta i njegov profesionalni dizajn, profisionalci koji proveravaju činjenice vrše kritičko ignorisanje. Oni procenjuju sajt tako što ga napuštaju i najpre se upuštaju u bočno čitanje.

Metoda rešavanja problema „ne hrani trolove“ cilja onlajn trolove i druge zlonamerne korisnike koji zlostavljaju, maltretiraju putem interneta ili koriste druge antisocijalne taktike. Trolovi vape za pažnjom, a namerni širitelji opasnih dezinformacija često pribegavaju taktici trolovanja.

Jedna od glavnih strategija koje koriste oni koji negiraju naučne činjenice je da ljudima privuku pažnju rasprivanjem prividne debate tamo gde je nema. Strategija „ne hrani trolove“ savetuje da se ne odgovara direktno na trolovanje. Oduprite se debati ili ubeđivanju sa njima. Naravno, ova strategija kritičkog ignorisanja je samo prva linija odbrane. Trebalo bi da bude dopunjena blokiranjem i prijavljivanjem trolova i transparentnom politikom moderiranja sadržaja platforme, uključujući razotkrivanje.

Ove tri strategije nisu skup elitnih veština. Svako može da ih koristi, ali njihova medijska promocija je ključna za predstavljanje ovih alata javnosti.

Kritičko ignorisanje kao nova paradigma obrazovanja

Uspešno korišćenje interneta zahteva nove kompetencije koje bi trebalo da se uče u školi.

Bez kompetencije da izaberemo šta da ignorišemo i gde da uložimo ograničenu pažnju, dozvoljavamo drugima da preuzmu kontrolu nad našim očima i umom. Uvažavanje važnosti kritičkog ignorisanja nije novo, ali je postalo još važnije u digitalnom svetu.

Kao što je filozof i psiholog Vilijam Džejms pronicljivo primetio još na početku 20. veka: „Umetnost mudrosti je umetnost znati šta treba ignorisati.“

Izvor: Buka

spot_img