Paradajz ili čeri koje pamtimo iz djetinjstva, bili su toliko drugačiji da često pomislimo da je to neka druga vrsta povrća od onog koje je danas u supermarketima. Sve teže je naći povrće koje nema “plastičan”, “vodenast” ukus, ili bilo kakav ukus.

U supermarketima najčešće su oni čiji ukus se može nazvati bezličnim.

Zašto je to zapravo tako?

Jedno istraživanje daje odgovor na to pitanje i pokazuje kako u 93 odsto modernog paradajza nedostaje verzija gena koja im daje njihov poseban ukus. Uprkos tome što mislimo da je krivac genetska modifikacija, zapravo uzročnik leži u uzgajivačima, tj. njihovom pokušaju da izvuku najviše iz paradajza.

Tokom vremena geni koji pojačavaju ukus izgubili su se ili su tokom procesa razmnožavanja negativno odabrani. Zato današnjim plodovima koji se prodaju u supermarketima nedostaje genetske raznolikosti, pa tako i ukusa.

Otkrića su objavljena u magazinu Nature Genetics, u kojem su analizirani genetski podaci 725 plodova paradajza. Zatim su ove podatke uporedili s domaćim genomom paradajza Heinz 1706, koji se često koristi kao reprezentativni primjer genoma.

Poređenje je pokazalo da Heinzu 1706 nedostaje oko 5.000 gena, a da većini paradajza koji može da se nađe u supermarketima nedostaje rijedak oblik gena koji im daje ukus. Taj gen TomLoxC pronađen je u 90 odsto divljih vrsta.

(Nezavisne novine)

Komentari

komentara